šibenske kale, ka materine ruke ča grle dite, smiruju plač... ka očeve ruke, čvrste... spremne branit svoje... u kamen utkana duhovnost i zvona, zvona moga grada...

i sad kad netko upravo to snimi i fotografijom prinese na daljinu impresiju koja leži u duši svakog dalmatinca, komentar je suvišan

:)

a ti ka mene nisi... viruj mi suze su mi došle kad san ovo vidija... puno je tu uspomena, pogodila me :)

eee... pa moraš šta prije doći do Šibenika kad te vežu tako lipe uspomene!

mislim da znam kako to izgleda! :)))

Gorski kotar je pravi izbor.

želim ti od srca sve najbolje i radujem se susretu! :)))

Lijepo mi počelo jutro, s ovim prizorom...:)))

Ivana, fala ti lipa! :)))

tnx. Aldo! :)

fala ti lipa, Inga! :)))

tnx. lady! :)))

fala ti lipa, Igore! :)

časne sestre Nado! :)))