Volim ove 'željezničke' jer su ko stvorene za cebejke i da se ne gleda toliko skeptično i sumnjičavo na nas s fotićima mogu ti reći da bi drage volje svaki dan napravio par kg kadrova jer je taj ambijent gotovo neiscrpan s motivima a još pogotovo kad bi se zaletio malo na dijelove gdje se vrzmaju putnici :)

Mi smo se suvise sretali na raskrscima neznanim

Mada smo razlicitim putevima koracali

Tinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanim

I uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali.

Mi smo se suvise sretali a reci rekli nismo

I u leta kovrdzava sa preplanulim licima

Pod kapom zelenih dudova za casak zastali smo

Pa onda prosli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli

I vetar kisama umio sivo popodne ogolelo

A putevi se duzili i raskrsca su zudela

Za nesto kratko u susretu sto se toliko volelo.

U zime snezne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi

Dugo si, dugo cekala pod jablanom, na smetu

I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom

Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja

Jer znam: na nekom raskrscu necu te videti vise

Pruzices nekome dlanove, prestace putovanja

I pod krov neki svratices da se sklonis od kise.

Spusticu tvoju maramu usput kraj putokaza

I sa vetrom - drugarom otici nabranih vedja

Jer meni zivot prestaje ako sidjem sa staza

I pred necijim vratima skinem torbu sa ledja.

Mika Antic