mjesto se zove eaglehawk-neck,tu se moj zadnji kotač na bajku slomio na jednoj dugoj nizbrdici,bio je već jako istrošen i od dugog kočenja se pregrijao ,u rajskoj tišini šume se čuo prasak kao da je puška ,bila je to guma koja je isti čas explodirala,onda sam gurao moj bike in ruins dugo do mora i tamo noćio u jako ugodnom backpakers hostelu ,nekoliko dana čekao da stigno novi kotač iz hobarta,a i kada je stigao bio je pogrešan, ali sam tako dobro upoznao ovaj kraj tasmanije, u nadi da ću uslikati tamošnjeg đavola i doći do brda šoldi ! ali to su snovi...