dobra je. :))

Nadam se da tvoj čempres neće proći kao ovaj u mojoj pjesmi iz knjige "Srce otvoreno":

TUGA ZA ČEMPRESOM

Trideset godina trebalo je da naraste ovako velik.

Što priroda stvori za toliko godina,

To čovjek posječe za dva sata.

Posjekoše čempres!

Znam:

Smetao je svojom smolom i svojim otpalim lišćem.

Pravio smeće uokolo po dvorištu i terasi,

Ali on je ipak bio nečiji dom.

Dom za cvrčke i skakavce;

Koji su nam isto smetali.

Oni se preseliše.

Našli su novi dom na boru.

Znam:

To se trebalo učiniti!

Ali ne znam, da li se baš moralo!?

Moja tuga sakrila se u šiškuli čempresa.

Čempresove suze utkale mi se u mozak.

Ne mogu ga preboliti ovako raspiljenog i nemoćnog.

Teško ga je gledati kako u komadima leži kraj ograde.

Znam:

Ništa nisam poduzela da ga spasim!

Zato: Primi moju ispriku, dragi čemprese!

Moja tuga sakrila se u tvome korjenu,

Sakrila se u svakom godu tvoga prelomljenog stabla,

Sakrila se u svakome tvome listiću.

Moja tuga tinja u svakoj tvojoj šiškuli!

Dragi čemprese, oprosti,

Oprosti mi, što te nisam spasila!

Oni su te svojatali i oteli od prirode!

Uništili te!

A ja, ja sam ponijela svoju tugu u tvojoj šiškuli,

Koja će plakati zajedno samnom daleko od bora,

Daleko od mora.

Negdje duboko na kontinentu, posadit’ ću novi čempres

U svome srcu…..

Hvala na komentarima, posebno Tebi Gordana na lijepim stihovima. Vidim da sam svojom fotkicom probudila naka davna sjećenja. Lijepo da si podijelila Tvoju pjesmu s nama.