Je, iznad velikog slapa, iako nisam htio slikati njega jer je iz ove perspektive bio totalno neatraktivan. Doduše, ni ovo ne izgleda puno bolje...:))))

Eto, to je tvoj kraj, Korana, valjda ti znaš šta sam morao učinit za slikat ovo iz ovog kuta, s obzirom na raslinje, i opet mi ova grana livo strši...:))))

E, zaboravio sam dodati da sam imao još veću sreću šta je bilo oblačno i ne baš pretoplo taj dan, jer sam, kad sam sišao sa stabla par metara dalje od "moje" grane vidio oko grane omotanu zmiju. Ne razumin se baš puno u njih pa ne znam koja je bila, ali mi je palo na pamet da sam je mogao vidit dok sam bio na stablu i trznit se, vidi se na slici koliko bi imao za padat, možda bi do doli i naučio letit, siguran sam da bih probao...:))))))))))

o, majko mila! - TOTALNO LUD čovik si ti Solent (doduše tako sam i ja norila u mladosti na Planici (penjala se po najvišim borovima i fotkala skijaše na skakalnici - paralelno - oči u oči!)

Odlična fotka kao da je fotkano iz neke letjelice! Za onu zmiju si imao sreće da nisi pao! Što se kaže "ludi imaju sreću", a to si potvrdio ti svojim ludostima (ne zamjeri - to ti ja tepam iz milja!) :)))))))))

Ma ne boj se, Gordana, ne radim ja više takve gluposti, evo već sam miran duže od 2 miseca...:))

... turist, J. B. (42), poginuo je u nacionalnom parku Plitvice na nesvakidašnji način. Iako nije Čeh, i na nogama nije imao japanke, okliznuo se s grane i strmoglavio u ambis na zaprepaštenje ostalih posjetitelja nacionalnog parka. Što je J. B. radio na grani stabla koje se nadvilo nad provalijom, tek utvrđuju istražitelji koji još uvijek ne mogu vjerovati da je odrastao čovjek, pretpostavlja se normalan, odlučio poigrati se tek tako sa svojim životom. Na mjestu nesreće nađen je fotoaparat i narančasta kapa s logotipom "Fotozine.org" i mnogobrojnim potpisima, što bi moglo biti ključni element u rješavanju ove zagonetke. Neslužbeno smo saznali da članstvo u toj tajnovitoj organizaciji daje naslutiti da je nesretnik bio spreman i na mnogo ekstremnije pothvate ... ;)

(Solent, nemoj se naljutiti ... ponio me ovaj prizor, a koljena mi klecnula!) ;)

PS: Gogoya, toliko sam ljut da mi je krivo šta ne mogu u nedilju do Rovinja...:)))

vrtoglavo vrtoglavo vertigo

hahaha nije ovo pticja perspektiva, nego majmunska :-))))

a ča da ti rečen Solent nego da si munjen(bez uvrede).fotka za +5,svaka čast za perspektivu,ptičja ili maj......,dobra je,hehe !!!

Vidiš, Zea, patentiraj ovo majmunska perspektiva, a ti barem znaš da ja sa letenjem nemam problema...:))))))))))

Hvala vam, dobri ljudi, na potpori i brizi, ali rađe sam i riskirao da mi se šta dogodi, nego da nisam pokušao i da me ostalo kopkati kako bi to izgledalo. ovako znam...:))))))

Uostalom, rekao je jednom neki serijski ubojica:"Ja razmišljam o istim stvarima kao i normalni ljudi, jedina je razlika što ja svoje zamisli i ostvarim." Srećom, nemam zamisli o ubijanju...:)))))))))

Sljedeće šta moram napraviti je da savladam svoju klaustrofobiju i da se spustim na dno jedne pećine u kojoj sam bio već 3 puta i nisam se uspio spustiti. Kad mi to pođe za rukom, vjerujem da ću od tamo staviti 2-3 izvrsne slike, ili barem 2-3 prosječne slike izvanrednih prizora...:)))

Fotografija je neuobičajena i pomalo atraktivna, ali mislim da nije vrijedilo riskirati život za nju, jer.......ništa nije nemoguće, lani je život ostavio bračni par iz Njemačke padom u ambys na Plitvičkim Jezerima, bolje ti ostani živ i napravi još puno fotki, nego da tebe fotkaju na patologiji.

Jer ne treba prkositi dobrostivosti Crne Kraljice.

bravo! bravo! meni se sviđa i uradak i perspektiva! :)

aaa... to je ona pi....... koju si priča da si napravija, sad san se sitija. Lud si sto gradi i zato si mi još draži. :))))))

Evo da se opet malo vratim na ovu izuzetnu fotku, čitam da bi ti u pećine. Pozivam te opet u blizinu Plitvičkih jezera u Baraćeve pećine, idemo fotkati.

Svaka čast na ludosti :)))

Nema veze - bitna je reakcija :)))

Joško - kad gledam ovu fotku odmah mi se vrti u glavi, a još kad čitam kako je nastala - ajme :))))

Ma ne boj se, nemam čekić, to je bilo više metaforički...:)))))

A sad ozbiljno: Ovo je jedna od mojih fotki koje su dobile najviše komentara, i to pozitivnih (ako zanemarim onaj dio di nisam normalan i slično), ali ne mogu se oteti dojmu da bi bez opisa prošla prilično nezamjećeno. Mislim da fotkom nisam uspio dočarati ono zbog čega se i jesam izložio riziku. Možete vi sad reć šta god oćete, ali to je moje subjektivno mišljenje...

PS: još jednom sam pročitao gogoyin "članak" i mislim da bi trebalo predložiti janku da uvede i zidne novine ovde na fotozineu, šta se mene tiče, gogoya je prvi kandidat za Pulitzera...:)))))