Zbog nekog doista blesavog EU zakona dužni smo vas informirati da i naš Fotozine rabi cooki-e (kažu da su to “kolačići”) kao i valjda 99.999% stranica na kugli zemaljskoj. Za izvan nje nemamo informacija. S tim keksima mi ne otkrivamo vašu dob, visinu, debljinu, sposobnost kadriranja, lažiranje exifa i niš takvoga, već nam samo pomažu da se logirate i tak to. A kaj sad možete? kliketnut dole i reć poruci izazvanoj idiJotskim zakonom adio… (A mi smo vas zakonski informirali :P ;))
Bla, bla, tri put Hura i O’Kej…
Ljudska bića sanjaju da je svijet normalan, predvidiv, smislen. Sanjaju da se jednoga dana neće dogoditi to da njihov svijet postane samo blijeda maštarija i da se slabašne kulise neće srušiti i da nikada neće ugledati sivi kostur konstrukcije koji je taj svijet nosio. Puka sanjarija. Ja sam prestala sanjati. S time sam prestala vjerovati. U što? U sve. Još sam samo ponekad postavljala pitanja. A jedno pitanje koje mi se samo nametnulo bilo je i ovo: Ljudi sanjaju, a ja ne sanjam više i da li sam onda ja, s obzirom na sve, više ljudsko biće, čak i ako nisam ništa drugo? Hm. Stvar za razmisliti.
