E, baš sam onomad razmišlj'o od čega pravidu tambure, pa sam

pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića, birtaša, zna li

kogod, pa niko nije znao da mi kaže. A onda mislim, na posletku,

nije to baš tako zdravo ni važno. Jer, evo, i ova moja tambura, i

stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa ću probati

sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam

šta mi se jedared desilo kad sam išao u Iđoš na vašar, a još

sam deran bio.

Krenem ti ja jedared u Iđoš, bio tamo neki vašar. Sad, jel'

vašar, jel' sajam, baš ne mogu tačno da se setim. Al' šta bilo da

bilo, baba mi je dao nešto novaca, šta sam ja onda mogao imati,

jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se momčio već po

sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Iđoš i kupi

kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' ždrepca, jel'

pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E baš tako mi je rekao.

Baba nikad nije mlogo baš voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o,

otkad sam odrastao.

I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam

se setio onog što kažu: preko preče - naokolo bliže. Ono bilo

letno doba, što bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living

is easy, tu negde preobraženije, mož' biti tako, devetnaesti,

dvadeseti avgust mesec. Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni

traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam

zalutao. A gladan i žedan i umoran. Još mi je mati kazla: "Ponesi

štagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, šta ću nosit,

tu za dva sata, časom ću ja". Al', vraga, baš mi je falilo.

I vidim, neki salaš se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili

kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al',

reko', 'ajd da svratim, sad što, šta me košta? Valjda će mi dati

parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak čašu

vode, a nad'o sam se i kakav tanak špricer, što Mađari kažu

"Hozsu lepes", a to na mađarskom znači "dugačak korak".

I kad sam došao na taj salaš, prvo što sam video, na astalu

cipovka 'leba bela, vidilo se da je frišak, onako, reš malko. A

po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni što se zovu. Lepo i

dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno.

Odškrinita vrata od pušnice. A tu... E, divota jedna! Odma'

ogladnim kad se toga setim. Šunke, slanine, a znaš koje slanine?

One 'nako što ima red slanine pa red šunke, pa red slanine pa red

šunke, pa tako jedno pet - šest puta, ti redovi. Pa ondak, ondak

džigernjače, pa švargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure

puno čvaraka i droždina. Što bi kaz'li Japanci, ikebana, prava

ikebana. Ništa mene to nije, što bi kazl'o, onako, taklo, iako sam

bio gladan k'o vrag. E, već neka plava snaša što se muvala levo -

desno po avliji i 'ranila već pomenute, one - piliće...

Da sam tada im'o kuću i njivu,

pet - šest svinja i bar jednu kravu,

i avliju, u njoj jabuku il' šljivu

uz'o bih tu snašu plavu.

Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"

Ona reče mi ovako:

"Baba do utorka neće da se vrati,

a s materom ćemo lako!"

Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,

beše mirisna k'o majska ruža.

Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,

kako ima brkatog muža.

Tek tad videh iza plasta sena

s nekim vilama muža njena.

On mi reče: "Jel' ti, vandrokašu,

pušćaj o'ma moju snašu!"

A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,

beše mirisna k'o majska ruža.

Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,

kako ima brkatog muža.

Kad već ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa

prevrn'te ploču, jer sa druge strane ima još, šta je posle bilo.

Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave.

Eto, baš onomad sam čitao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde

sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način

nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da

se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se šta ne desi.

Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa

Kinezi u kosmosu, pa Bogićević u Ko... Pa svi u kosmosu. čudo

jedno!

A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika

i to, šta se sve dešava, jer ja šta god sam zamišlj'o, šta god

sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se baš ostvarilo. Eto,

onomad mi baš umro tetak, iz Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest

jutara zemlje, ritske, znaš kakve? Kažu navodnjavaj, ne znam,

đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, znaš kakva je ovo

zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi nešto niklo. Ja ti kažem

- tu bi mog'o sejati i kikiriki, i artičokle, ondak ono, ono drvo

što crnci pravidu lebac od njega. I, čudo jedno, pa sve bi tu

izraslo. Takva zemlja.

A u selu - dve kuće. Jedna baš na glavnom sokaku. Da ti ne

kažem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuće, al' kad

dodješ, odma' ćeš videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, šest

pendžera sas ulice, od toga četiri kibicfensteri, pa onako, kad

metnem muškatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveća, ondak one

zimske ruže, sitne, one žute, što lepo onako mirišu, pa divota da

ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju što je lepo, ju što

je divno!", i još svašta govore. Kako i ne bi. Druga kuća mi tu,

čelo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo što

je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba živi i mati.

A salaš, e, pitaš kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je.

I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, čak iz

Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio.

Eto. Ne može to odjedared. Al' evo, da uzmeš konja ujutru, al'

dobrog konja, pa uzjašeš pa jašeš, i, jašeš i jašeš, do uveče,

znaš, i uveče i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli

da jašemo?" - a još ste na mom salašu. Eto, tol'ki je.

U štali - šest konja. četir' ova, sto ih prežem, sad, jel' u

taljige jel' kad orem, ili tako štagođ. A dva bela, ona paradoša,

samo kad je, kad su neki svečari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog

Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota

jedna.

Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Znaš

kakve su? K'o iz opateke da su izašle. Da staneš pa da gledaš, da

kažeš: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije,

nose obično mleko k'o i naše krave, samo što su takve čiste, k'o

sa čokolade, sa onih slika, mlečne čokolade i tako, divota jedna.

Svinja imam dvajes'-pet komada jorkšir i dvajes'-pet komada, sad,

jel', berkšir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od

ta dva imena. Pa imam nešto i mangurica, imam i prasica.

Živine? Tol'ko živine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Znaš šta

je: ćuraka i moraka i pataka i gusaka, jesam još štagod zaboravio

- svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da

izbrojim kol'ko imam pa mi iskočio osigurač, ne moš'! Al' vidi

ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pendžer, pa

reko': "Ju, sneg pao!", znaš, beli se salaš. Pa ondak mislim, pa

ne može biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja

po salašu! I ne možeš skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa

ne može, dok skupim, opet polak mućkovi.

Imam nešto i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pričam,

kol'ko imam i gdi ih držim.

Samo, znaš, da ti kažem o'ma', slabo meni vajda od svega toga što

sam ti nabrojao. Znaš, kad tako nekad uleto, kad opali kakva

omorina, a ja se prevrćem levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu

da zaspim, znaš, pa onda izađem na kong, pa sednem na basamke,

pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga

ima - ne možeš to ni izbrojati, čudo jedno!" Da!

E, viš, ondak se s mlogo tuge setim...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,

beše mirisna k'o majska ruža.

Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,

za tog njenog brkatog muža.

(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je

došao i sve... A sad, šta bilo da bilo...)

... muža.

ma vole fremdica romane ispod fotke pa nek se veseliii :P

sori fremdice,sorriiii :p,slažem se,ne ide to tako ;)

To je jedna dosadna pesma u kojoj stalno isto se prica, kako

neki tip krenuo da kupi konja, pa njegov otac mu njegov reko, Nemoj

kobilu, nego insistiram da konj bude bas tog spola, muskog, pa je on

iso, pa zaluto, pa je sreo nekog Stevu Lazina koji je smandrljo malo

kad govori, krebecio se, imao jedan sprahfeler, mislim mogao si lepo

da ga slusas sve i to sto on govori, ali nisi mogao nikako bas da ga

razumes sta hoce da kaze, ko za okruglim stolom, i onda je on prico

gdi je ... Daj mi tu tamburu.

Vraticu ti, samo da vidim, jesi li prebrojo sve zice, da ne bude posle. Kolko sam zaduzio? O lepa gitara, lepa paradica.

Znaci kad je sreo, ja cu jednu brzu verziju, premotacu odmah ovaj deo

Brllrpprlrbrrrl .. i sreo Stevu Lazina, da vas ne bi dosadjivao s onim

delom prethodnim, i sreo tog Stevu Lazina i pita ga "Je li, Stevo, kako

se ide za to i to mesto?"

Kaze ovaj "Kad krenes tokraj sela imas cakvrakpistel nako velikog

transformatora onda stanbricujes kad gasvijelinis i onda vidis

bicikli, kako si ga obrlinjo, mas to mice ene vene dvesta meteri,

aha bandera, bas ka zice.

"Fala ti", rekoh puno. Jebes ga, kako on meni reko put, tako sam i ja naso.

Kanda da sam malko zaluto. I sta sad? Prica se da mi je ova pesma

donela nekih problema. Moze bit. Zasto? Zato sto sam u njoj spomeno

jednog predsednika vase vlade. Ja sve neke predsednike gadjam danas,

al nije u losoj nameri. Znate kako kod nas to kazu "Izvinite ako smo

koga i uvredili". Ja priznajem da malko vredjam neke tipove, al tako

izgledaju ko da se ne vredjaju bas lako, pa rekoh, mogu i malko da odcepim.

E sad,da izvinete gde sam ono ... Da, kad sam susreo onog Stevu... I

sad kako je on meni objasnio, ja sam zaluto. Taj junak pesme je zaluto.

I kaze "Da pitam berbera Paju. Majstor Paju berbera, ako on ne zna

put, ko ce ga znati".

"Kuc kuc, cika Pajo"

"Kuc kuc", nobody answer.

No reply, sto bi kazli Bitlisi. I kaze

"Cika Pajo!"

Ker vezan, kratak lanac, mozes proci, al mani ti to. Ko zna

cim ga hrane, kera, pomenutog.

"Cika Pajo, cika Pajo!"

Nema njega. Kreno ja.

Kad odjedared cika Paja berber viri iza nekih asparagusa.

I filandendrona. A bilo je bogami i jedno 4-5 muskatli. Ali one

su bile na drugom pendzeru. Bolje da ih vise ne spominjem,

zbunicu se.

"Odi ovamo!", kaze cika Paja berber.

Rekoh "Cika Pajo, ja ..."

"Odi ovamo!"

"Cika Pajo",rekoh, "ja samo ..."

"Od .. Dodji ovamo "

Doso.

Rekoh "Ja sam samo hteo da vas ..."

"Udji"

Rekoh "Ne bi ja vas zadrzavo, znate ja sam samo..."

"Udji!"

Uso.

Ne volem ja da se raspravljam.

Pametniji propusta.

Uso ja kod njega, rekoh "Cika Pajo,

Sta se vi sakrivate?"

On kaze "Zato sto sam siso onog Radomana."

Bas su se u tim momentu zalupila vrata sa treskom

tako da ja nisam bas najpreciznije uspeo da saznam

jel Radovana ili Radomana.

"Jelte", rekoh, "Radovana ili Radomana?"

"Kog Radovana?"

"Onog", rekoh, "naopako kog".

"A tog, pa taj se ne sisa, kaze.

Jesi ga video sad kad je doso s puta"

"Video sam. Pa mozda od puta cupav,

mozda su isli motorom iz Z"eneve."

"Nije, avionom",kaze, "gledo sam ja vesti"

"Pa sto mu je",rekoh " onda takva kosa?"

"Pa", kaze, "ne znam ni ja, ko sasa."

"Ko?"

"Sasa."

"Ko Sosa?", rekoh

"Ne", kaze on, "ko sasa, jel ne znas ni malo

floru

sve pet!!!

dobro je dok stoji...mislim dok ne legne ko gost ;)

sretan ti rooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooockas!!!! ;O))))

Sretan rođendan:)