zadovoljstvo mi je gledati ovaj rad. kao i uvijek, izvanredno i neponovljivo.

Snimao sam to u vrtu jedne kuće u nekom selu iza sedam gora. Vrt ko vrt ima i montir grabu za navoziti kamione koja je zarasla u travu i grmiće. Nemože se prepoznat dal je polje s montir grabom il grmićima il što već. Nisam ni obadirao na tu grabu. Nisam ni znao da graba postoji. U svakom slučaju trčao sam pred okupljenim seljanima po polju s aparatom u ruci. ( Znate kako to izgleda lokalcima s pivom u ruci dok popodne prepijaju koji ih je šef više izbacio iz takta).

Bacao sam se za malim padobrancima. Vjetar nosi čas amo čas tamo. Stalno podignute glave u nebo nastojeć postić oštrinu na pahulji. I taman kad je vjetar usporio i napravio kakav takav predah u lelujanju zakoračim da se približim na tih još par centimetara. Osjećaj da noga ulazi u žbunić, gvalju trave koja nema dno je neponovljiv i preporučio bih ga svakom. Korak je trajao minutama. Poniranje u montir grabu ( koje se djeca boje jer joj se dno ne vidi i kažu seljani da ima zmija i pauka i kosmičkih crvotočina i ko zna što sve ne) je bilo iskustveno zadovoljavajuće.

Okidam dok letim na dno. Putovanje u montir grabu. Padobransko.

Okružen sam zidićima sa svih strana. Neke grane iz XX stoljeća oko nogu. Lišće i paučina po rukama i glavi. U čudu sam.

Lokalci naginju pive i klimaju glavama. -Reka sam da će past! Ćaća ga zakarta ha ha ha

On je meni odma bija sumljiv kad trka za muvama.

-A sićaš se ti kad je tu Joki upa kamijon ono kad se napija pa je kotačom fula pasicu...

....

Ništa nije slomljeno.

Mek pad.

Pc pad

Kažem da sam namjerno...

Da bude veselije, ko onda kad je Joka bija pijan i kamijonom...

:)) isplatilo se... glavno da su glava i kamera citave...

bradez.....

Svaka čast, savršenstvoooo!!! Ode ova u moje favorite:)))

Ne znam volim li više tvoj fotografske ili literarne uratke...zapravo...najdraži su mi zajedno smiksani :())