Znaci cijeli tjedan se utrkivam sa zalaskom (radim do 16:30 a zalazak je u 16:50)

Oprema u autu spremna i nikako da stignem na vrijeme na mjesto od kuda želim poslikati željeni zalazak između dva otočića ( a to se događa dva puta godišnje imam par dana fore za poslikati) a vrijeme idealno tri dana za redom i redovito kasnim par minuta ( iskreno trebao sam vozačku izgubiti nekoliko puta dnevno ).

Petkom radim do 15:30,  cijeli dan ono sivilo da ne moze biti sivlje,  kaj sad Mia (pas) u auto i idemo nema predaje.

Nada da bude nešto od sunca 2% a ja sam inače optimističan.

Dođemo na plažu,  puna oprema ja i Mia.

Nadanje mi padne na 1% , ono na plaži sam još uvijek samo radi Mije da se malo istrči.

Dosadno mi ubi Bože.

Razmišljam da rasklopim stativ i stavim fotić, ajde neznam zašto ali napravim ja to.

5 minuta kasnije to što se u slijedećih 10 minuta dogodilo nemogu niti opisati , najbliže bi bilo kao moj najljepši zalazak sunca koji sam ikada vidio ( a vidio sam ih podosta).

Irska se uporno dokazuje kao posebna lokacija za zalaske sunca ali ovaj danjašni me je izuo iz cipela.

Poanta ovog moga raspisivanja ( nisam pisal ovoliko u zadnjih 10 godina ) da i kada mislite da neće biti ništa posebnog za poslikati izađite van jer nikada neznaš...

Pozdrav svima